O peptičnoj ulkusnoj bolesti

Peptična ulkusna bolest (PUB) je pojam koji se odnosi na nastanak ulkusa (grizlica ili čireva) na želucu (ulcus ventriculi) i početnom delu dvanaestopalačnog creva (ulcus bulbi duodeni). PUB ili čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu predstavlja jedno od najčešćih oboljenja gornjeg digestivnog trakta. Čir znači da postoji defekt na sluzokoži želuca ili dvanaestopalačnog creva koji se širi kroz celu debljinu sluzokože i zahvata mišićni sloj. U eri novih i jakih lekova za blokiranje lučenja kiseline iz želuca, kao i otkrićem Helicobacter pylori, učestalost ovog oboljenja je u opštoj populaciji značajno opala.

Uzroci

Peptični ulkusi najčešće nastaju zbog Helicobacter pylori infekcije ili usled preteranog korišćenja nesteroidnih antiinflamatornih lekova (NSAIL). Drugi razlozi na nastanak ulkusne bolesti su: težak fiziološki stres, dijetalni faktori (jako začinjena hrana, pušenje, alkohol) i genetska predispozicija. Posebnu vrstu peptične ulkusne bolesti predstavljaju ulkusi koji se razvijijaju kod bolesnika koji su pretrpeli teške povrede glave i centralnog nervnog sistema, kao i kod onih sa velikim i dubokim opekotinama.

Faktori rizika

U razvijenim zemljama oko 10% stanovnika će jednom u životu razviti peptičnu ulkusnu bolest. U zemljama sa nižim socioekonomskim statusom, i različitim dijetalni faktorima (jako začinjena hrana), kao i genetskom predispozicijom ovaj procenat je značajno veći. Povećanje prevalence Helicobacter pylori infekcije, kao glavnog etiološkog faktora peptične ulkusne bolesti, značajno doprinosi i povećanju broja obolelih od PUB-a.

  • Starost - Tipično se javlja kod starijih od 40 godina

  • Helicobacter pylori infekcija - Svaki šesti bolesnik sa infekcijom H. pylori će dobiti ulkus

  • Nesteroidni antiinflamatorni lekovi - Aspirin, ibuprofen, diklofenak, naproksen

  • Duvan - Povećava lučenje HCl i smanjuje zaštitni mukusni sloj želuca

  • Alkohol - Povećava lučenje HCl i oštećuje zaštitni sloj sluzokože želuca

  • Stres - Veće hirurške intervencije, teža oboljenja ili opekotine

  • Porodična anamneza - Pozitivna kod 25% ulkusnih bolesnika

Simptomi

Ukoliko nije došlo do pojave komplikacija peptične ulkusne bolesti najčešći simptomi su:

  • oštar ili tup bol u gornjem delu trbuha – Kod ulkusa želuca nakon obroka, a dvanaestopalačnog creva kada je želudac prazan (tipično je za bolesnike sa ulkusom na dvanaestopalačnom crevu da bol kupiraju uzimanjem blage hrane).U mišićnom sloju nalazi se veliki broj nervnih završetaka, zbog čega peptični ulkusi kao dominantni simptom daju jak i oštar bol

  • nadimanje (osećaj nadutosti) u gornjem delu trbuha – obično pola sata nakon obroka

  • gorušica – posledica pojačanog lučenja kiseline i sporijeg praženjenja želuca)

  • mučnina i povremeno povraćanje

Kod težih formi peptične ulkusne bolesti simptomi su sledeći:

  • povraćanje krvi (hematemeza) i pojava crne stolice (melena) – nastaje kada ulkus ošteti krvni sud u zidu želuca ili dvanaestopalačnog creva

  • jak nagli bol – nastaje kod perforacije ulkusa i praćen je rapidnim pogoršanjem opšteg stanja, abdomen (trbuh) je pri ovakvim okolnostima izrazito napet i pri pregledu jako bolno osetljiv

  • stalno povraćanje – nastaje kod suženja završnog dela želuca (pilorusa), te nemogućnosti evakuacije unetog i stvorenog sadržaja u tanko crevo

  • brz gubitak na telesnoj težini – može sugerisati na malignu alteraciju ulkusa, odnosno nastanak karcinoma želuca

Dijagnostika

Sumnja na postojanje peptične ulkusne bolesti može postojati kod pojave stalnih bolova u gornjem delu trbuha, problema sa varenjem hrane i nadutosti. Visoko sugestivan anamnestički podatak za ulkus želuca je pojava crne stolice. U cilju potvrde dijagnoze neophodno je načiniti dva dijagnostička pregleda: rendgenografiju i endoskopiju gornjeg digestivog trakta.

  • Rendgensko snimanje želuca i dvanaestopalačnog creva sa kontrastnim sredstvom (kontrastna rendgenografija), predstavlja metodu koja ima nisku senzitivnost od svega oko 40% u detekciji peptične ulkusne bolesti. Rendgenorafija ima značajno veću senzitivnost kod većih ulkusa, kao i kod pojave komplikacija oboljenja, pre svega stenoze, odnosno suženja završnog dela želuca.

  • Zlatni standard u dijagnostici ulkusne bolesti predstavlja endoskopija gornjeg digestivnog trakta. Ovim pregledom moguće je direktno vizualizovati peptični ulkus, verifikovati tačnu lokalizaciju i procenti adekvatno veličinu, ali i dubinu ulkusa. Takođe, u toku pregleda moguće je uzeti isečke tkiva (biopsije) u cilju evaluacije Helicobacter pylori infekcije, odnosno detekcije eventualne maligne alteracije (prisustvo karcinoma).

Komplikacije

Većina bolesnika sa peptičnim ulkusom tegobe ima povremeno, i to sezonski, najčešće u toku ranog proleća ili jeseni. Povremena pojava bolova, kao i činjenica da su bolesnici već naučeni kako da koriguju svoje simptome, dovode do toga da je ovo oboljenje uglavnom hronično. Upravo u ovome leži razlog obaveznog javljanja lekaru, jer hronična ulkusna bolest, pre svega želuca, predstavlja opasno stanje, jer će u malom procentu (ali gledajući na ukupnu populaciju u značajnom broju) preći u metaplastične, displastične i maligne lezije.

Adekvatna i pravovremena dijagnostika, terapija i praćenje imaju ogromnu ulogu u lečenju i prevencija potencijalnih komplikacija. Komplikacije ulkusne bolesti su alarmantne, zahtevaju neodložnu endoskopsku ili hiruršku intervenciju i mogu se podeliti u četiri osnovne grupe:

  • Krvarenje - Ukoliko dođe do oštećenja krvnog suda želuca ili dvanaestopalačnog creva može doći do pojave ozbiljnog i životno ugrožavajućeg krvarenja koje se manifestuje povraćanjem krvi (hematemeza) ili pojavom crne (katranaste) kašaste stolice (melena). Dolazi do ubrzanog rada srca, pada krvnog pritiska, bledila kože i pojave anemije u krvnoj slici. Pojava kravarenja iz ulkusa uzrokovanim nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (NSAIL), kao što su aspirin, diklofenak ili ibuprofen, je ozbiljan medicinski problem, a smrtnost iznosi oko 10%. Ključ lečenja ove grupe bolesnika je poravovremena dijagnostika i prevencija. Testiranje na prisustvo Helicobacter pylori infekcije kod ovih pacijenata je neophodno, jer ukoliko postoji sadejstvo ova dva etiološka faktora, mogućnost nastanka komplikacije ulkusa značajno raste.

  • Perforacija predstavlja stanja u kome ulkus probije sve slojeve zida organa i dovodi do stvaranja patološkog otvora na zidu želuca ili dvanaestopalačnog creva sa razlivanjem želudačnog sadržaja u trbuhu, što dovodi do peritonitisa (zapaljenja trbušne maramice) i sepse. Ovakvo stanje zahteva hitnu hiruršku intervenciju.

  • Penetracija predstavlja poseban vid komplikacije koji nastaje kada nastane proboj čira u okolne organe, pre svega pankreas i debelo crevo

  • Stenoza pilorusa je posledica dugotrajne ulkusne bolesti, pri čemu suženje (stenoza) odvodnog dela želuca ili duodenuma što se manifestuje upornim povraćanjem.

Lečenje

Medikamentozno lečenje

Većina bolesnika sa peptičnom ulkusnom bolešću ima kolonizaciju sluzokože sa Helicobacter pylori. Upravo ovakvi bolesnici, sa dokazanom H. pylori infekcijom predstavlju podtip koji je jednostovan za lečenje, i gde će se sa adekvatnim terapijskim režimom, koji će uključivati inibitore protonske pumpe (IPP) i antibiotike, postići najbolji klinički rezultati.

Iako je lečenje PUB-a blisko povezano sa Helicobacter pylori infekcijom, i eradikacijom ove bakterije, ono ima nekoliko svojih specifičnosti. Pre svega, nisu svi ulkusi uzrokovani H. pylori infekcijom (veliki procenat uzrokovan je uzimanjem lekova protiv bolova, NSAIL ili aspirinom). Takođe ulkusi želuca moraju da se dijagnostikuju i leče drugačije od ulkusa na dvanaestopalačnom crevu, pre svega zbog činjenice da su skloniji hronicitetu i malignoj alteraciji.

Problem u lečenju ulkusa na želucu i dvanaestopalalnom crevu predstavljaju bolesnici koji nemaju H. pylori infekciju, i koji su otporni na primenjenu terapiju. Ukoliko je u pitanju refraktarni ulkus želuca, pitanje lečenje postaje još složenije, jer će ovi bolesnici biti skloni malignoj alteraciji ulkusa, i pojavi karcinoma želuca.

Danas se smatra da je duodenalni ulkus u odsustvu akutnih komplikacija daleko jednostavnija bolest za lečenje, od komplikovanog ulkusa želuca, koji zahteva stalne rebiopsije u cilju potvrde definitivne dijagnoze. Lečenje se bazira na primeni već spomentih inhibitora protonske pumpe. Ovi lekovi snažno blokiraju sekreciju kiseline iz želuca, koja može da se održava i 24h. Ovakav pH u želucu i delu dvanaestopalačnog creva dovodi do poboljšane i ubrzane reepitelizacije ulkusne površine.

Hirurško lečenje

Hirurgija u lečenju peptične ulkusne bolesti, usled pojave potentnih i efikasnih lekova koji blokiraju sekreciju želudačne kiseline, ima sve manju ulogu. Ipak, postoje i dalje određene indikacije kada je neophodno primeniti hirurško lečenje peptične ulkusne bolesti, pre svega u zbrinjavanju komplikacija ovog obolenja. Hirurško lečenje peptične ulkusne bolesti je neophodno kod:

  • Perforacije ulkusa (pucanje zida želuca ili dvanaestopalačnog creva na mestu ulkusa)

  • Krvarenja (koje nije moguće endoskopski zaustaviti)

  • Stenoze pilorusa (suženja u regiji piloričnog kanala i početnog dela duodenuma)

  • Penetracije ulkusa u okolne organe (najčešće pankreas i debelo crevo)

Poseban terapijski problem pri lečenju ulkusa predstavljaju refraktarni (hronični, bez tendencije zarastanja) ulkusi želuca. Ovi ulkusi obično nemaju nikakav odgovor na primenjenu eradikacionu terapiju H. pylori, uz samo delimičan odgovor na inhibitore protonske pumpe. Kod bolesnika sa komplikacijama ili refraktornim ulcearcijama, nakon što se multiplim biopsijama potvrdi postojanje maligniteta može da se izvede resekciona hirurška procedura, koja obuhvata obično uklanjanje oko 2/3 želuca. Rekonstrukcija digestivnog trakta koja se onda načini se naziva rekonstrukcija po metodi Roux-en-Y, gde se specijalnom tehnikom povezuju želudac i tanko crevo.

Hirurške intervencije zbog komplikacija ulkusne bolesti ili refraktarnog ulkusa želuca još uključuju i različite vagotomijske procedure. Vagusni živac inerviše želudac i kao rezultat njegovog delovanja dolazi do pojačanog lučenja kiseline. Presecanjem glavnom stabla ovog nerva, ili njegovih grana za korporalni deo želuca, značajno se redukuje sekrecija kiseline.

Naši eksperti

Prof. dr Aleksandar Simić

specijalista opšte hirurgije

Ass. dr Ognjan Skrobić

specijalista opšte hirurgije

dr Nenad Ivanović

doktor medicine

Cenovnik

Specijalistički pregled

  • Specijalistički pregled

    5.000,00 - 6.000,00

Gastroskopija (EGDS)

  • Naši eksperti pružaju usluge gastroskopije i gastroskopije u anesteziji po akcijskim cenama od 8.900,00 odnosno 15.300,00 dinara. Pozovite naš Call Centar na +381 11 3612 481 i informišite se o dostupnim akcijskim terminima.