O neuroendokrinim tumorima pankreasa

Tumori endokrinog dela pankreasa (oni delovi žlezde koji luče hormone direktno u krv) su znatno ređi od tumora egzokrinog dela (onog koji luči enzime za varenje direktno u dvanestopalačno crevo) i spadaju u grupu neuroendokrinih tumora. Njima pripadaju: insulinomi, gastrinomi, somatostatinomi, VIP-omi i glukagonomi. Ovi tumori nastaju iz ćelija Langerhansovih ostrvaca i njihova osnovna karakteristika je sposobnost stvaranja i lučenja pankreasnih hormona u višku. Hormonski neaktivni tumori čine 25% ukupnog broja tumora endokrinog pankreasa. Neuroendokrini tumori pankreasa mogu biti benigni i maligni. Maligni su češći, ali je tok bolesti povoljniji nego kod malignih tumora egzokrinog pankreasa.

Simptomi i dijagnostika

U zavisnosti o kom tipu neuroendokrinog tumora pankresa se radi, dolazi do razvoja prepoznatljive kliničke slike. Insulinomi luče veću količinu insulina tako da je poremećen nivo šećera u krvi u smislu stalne hipoglikemije, sniženog nivoa šećera. Za razliku od njih, glukagonomi luče povećanu količinu glukagona i na taj način utiču na povišen nivo šećera u krvi. Somatostatinomi utiču na povišen ili smanjuen nivo nekih drugih hormona u krvi. Ukoliko je neuroendokrini tumor nefukcionalan, obično prve simptome koje daje su vezani za njegovu lokalizaciju. Tako su često kod ovih tumora prvi simptomi žutica, mučnina i povraćane ili bol.

Dijagnostika ovih tumora podrazumeva merenje nivoa odgovarajućih hormona u krvi, ultrazvučni pregled trbuha, kompjuterizovanu tomografiju, nuklearnu magnetnu rezonancu, endoskopski ultrazvučni pregled i radioobeležavajući Octreotid Scan. Na osnovu svih ovih dijagnostičkih metoda dolazi se do dijagnoze tipa neuroendokrinog tumora i stadijuma bolesti.

Lečenje

Hirurško lečenje neuroendokrinih tumora pankreasa je veoma slično kao i kod karcinoma egzokrinog dela žlezde. Ukoliko je tumor maligni i lociran u glavi pankreasa, primenjuje se ranije opisana Viplova operacija. Kod tumora tela i repa, primenjuje se odstranjivanje tog dela i preostalog dela pankreasa prema slezini, kao i sama slezina. Ukoliko se radi o benignom neuroendokrinom tumoru, primenjuje se neka od metoda kojom se odstranjuje samo tumor ili i neophodni deo pankreasa. Jedna od suštinskih razlika od neuroendokrinih karcinoma i adenokarcinoma pankreasa je ta što se kod prvih i u prisustvu udaljenih metastaza (jetra, trbušna maramica, pluća) pribegava kompletnom odstranjivanju tumora u pankreasu. Osnovni razlog je što metastaze neuroendokrinih karcinoma dosta dobro reaguju na hemioterapiju, pa se uz adekvatno lečenje bolest može držati pod kontrolom duži niz godina.

Naš ekspert

Prof. dr Dejan Radenković

specijalista opšte hirurgije

Cenovnik

Pregled i dijagnostika