O cistama pankreasa

Ciste pankreasa se klasifikuju kao "prave ciste" ili pseudociste. Osnovna razlika između ova dva tipa je da li u zidu ciste postoje epitelne ćelije ili ne. Pseudociste su najčešće posledica preležanog akutnog pankreatitisa i predstavljaju zarobljenu tečnost posle sanacije akutnog napada bolesti. Zbog toga u zidu ovih cisti nema epitela i njen zid obično čini fibrozno tkivo. One se mogu javiti i kao komplikacija hronične upale pankreasa. U svakodnevnoj upotrebi, termin ciste pankreasa se obično koristi za "prave ciste".

Prave pankreasne ciste se mogu podeliti u 4 podrgrupe:

  • Serozni cistadenomi predstavlaju oko 30% svih cista pankreasa. Uglavnom se javljaju kod žena i to najčešće u toku sedme decenije života. Lokalizacija ovih cisti je najčešće u telu i repu pankreasa, a veoma retko u glavi žlezde.

  • Mucinozne ciste čine od 10-45% cista pankreasa. I ove ciste se javljaju uglavnom kod žena, ali u petoj i šestoj deceniji života. Najčešća lokalizacija je takođe u telu i repu pankreasa. Mucinozne ciste imaju maligni potencijal i prema različitim izvorima 6-36% u momentu operacije su maligne.

  • IPMN predstavlja od 21-33% svih cista pankreasa i zastupljen je podjednako kod oba pola. Najčešće se javlja u šestoj i sedmoj deceniji života, a uglavnom se nalazi u glavi paankreasa. Ova vrsta cističnih tumora pankreasa je karakteristična po tome što komunicira sa glavnim pankreasnim kanalom i ima svoja tri podtipa. Tip I – kada je zahvaćen samo glavni pankreasni kanal, Tip II – kada su zahvaćeni samo bočni pankreasni kanalići i Tip III, koji je mešavina prethodna dva.

  • Solidne pseudopapilarne neoplazije čine manje od 10% svih pankreasnih cisti i one uglavnom nastaju kod mlađih žena između 20 i 40 godina. Najčešće su locirane u telu i repu pankreasa, ali njihova lokalizacija može da varira.

Simptomi

Većina cista pankreasa je asiptomatska. Ispoljavanje simptoma kod ovih cisti je rezultat obstrukcije glavnog žučnog ili pankreasnog kanala. U simptome spadaju akutni pankreatitis, hronični bol u trbuhu ili žutica. Neodređeni simptomi, koji se takođe mogu javiti su: mučnina, povraćanje, bol u leđima, gubitak težine i apetita.

Dijagnostika

Ciste pankreasa koje ne daju simptome otkrivaju se u toku neke dijagnostičke procedure, koja se radi zbog sumnje na neku drugu problematiku u trbuhu ili tokom rutinskih pregleda. Ciste većih dimenzija se mogu otkriti ultrazvučnim pregledom trbuha. Međutim, obično se dijagnostikuju skenerskim pregledom, magnetnom rezonancom ili endoskopskim ultrazvučnim pregledom. U nekim slučajevima je zbog preciznije dijagnostike postojeće ciste neophodno uraditi i endoskopsku retrogradnu holangio pankreatografiju. Ovaj pregled podrazumeva da se dugačkim savitljivim instrumentom (koji ima svoj izvor svetla, optički i radni kanal) uđe kroz usta sve do mesta na dvanaestopalačnom crevu gde se zajednički ulivaju glavni pankreasni i žučni kanal (Vaterova papilla).

Na ovaj način se kod bolesnika koji imaju mucinozne ciste ili IPMN može videti izlivanje mucinoznog sadržaja iz pankreasnog kanala, što lekaru ukazuje da se radi o ovim cistama. Pored toga, ovim pregledom se može uzeti isečak za patohistološko ispitivanje samog mesta ulivanja, a ubrizgavanjem kontrastnog sredstva može se postići vizuelizacija sistema pankreasnih i žučnih kanala. Ovim pregledom se takođe može uraditi i neka vrsta endoskopske intervencije ukoliko se za to ukaže potreba.

Lečenje

Serozni cistadenomi su obično benigne prirode sa veoma malim potencijalom za malignu transformaciju i zbog toga ne zahtevaju hirurško lečenje. Ove ciste se prate u periodu od šest meseci. U slučajevima pojave simptoma (bol u trbuhu, mučnina) vezanih za ovu cistu, postoji potreba za operacijom.

Zbog mogućnosti maligne alteracije (prelazak u maligno oboljenje), kada se postavi dijagnoza mucinozne ciste, potrebno je hirurško lečenje.

Kod tipa I i III IPMN-a zbog moguće maligne alteracije potrebno je hirurško lečenje, dok se kod tipa II preporučuje praćenje zbog malog malignog potencijala.

Maligni potencijal solidnih pseudopapilarnih neoplazija je relativno mali i iznosi oko 15%. Zbog toga bolesnici sa ovim promenama imaju odličnu prognozu posle operativnog otklanjanja.

Kod svih dijagnostikovanih cista pankreasa, koje se ne leče hirurški, neophodno je brižljivo praćenje svakih šest meseci.

Pročitajte

Naš ekspert

Prof. dr Dejan Radenković

specijalista opšte hirurgije

Cenovnik

Pregled i dijagnostika